STANDARDNE USLUGE

Šta je finansijsko knjigovodstvo? Finansijsko knjigovodstvo podrazumeva knjigovodstvo koje beleži sve vrednosne promene na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima firme, koji nastaju u okviru knjigovodstvenih konta (računa), ali u ukupnom iznosu. Konto je svojevrsna tabela u koju se unose (knjiže) sva povećanja i smanjenja vrednosti koja se na njemu evidentira, a skup konta razvrstanih određenim rasporedom (kontni plan) propisanim Zakonom o računovodstvu se naziva Glavna knjiga. Glavna knjiga je alfa i omega knjigovodstvenih poslova.

Ako Vaša firma nije registrovana kao agencija, koja plaća mesečni paušalni iznos poreza (tzv. paušalac), prema Zakonu o računovodstvu, u obavezi ste da vodite glavnu knjigu u koju se sistemski i hronološki upisuju poslovni događaji. Ti poslovni događaji odnose se ne samo na promene na prihodima i rashodima nego i na imovini, na obvezama i potraživanjima, i na kapitalu. Od svega toga na kraju fiskalnog perioda formira se finansijski rezultat od koga u dobroj meri zavise Vaši budući poslovni potezi. Iz tog razloga kvalitetno vođenje glavne knjige od strane Esse Consulting firme, Vama olakšava poslovno odlučivanje, što je naš i Vaš KRAJNJI CILJ.

Cena ove usluge zavisi od toga da li se preduzeće nalazi u sistemu PDV-a ili ne, kao i od broja ulaznih i izlaznih faktura, broja radnika za koji se radi obračun zarada, broja blagajni, broja osnovnih sredstava. Takođe na cenu može da utiče i to da li se firma bavi spoljnom trgovinom ili posluje samo u granicama naše zemlje.

Međutim, ponekad to nije dovoljno za one firme koje se bave trgovinom ili proizvodnjom, važna je pojedinačna evidencija o svakom artiklu ili svakoj vrsti materijala za proizvodnju. Ukoliko bi trgovac želeo da zna koliko mu je još komada najprodavanije ženske obuće ostalo na stanju, da bi doneo odluku da li je vreme za nabavku, knjigovođa koji vodi samo finansijsku evidenciju to ne bi mogao da mu kaže. Jer on ne beleži podatke o količinama artikala, a ne razlikuje ni modele i artikle, već vodi jednu evidenciju za svu robu.

Zato postoji ROBNO KNJIGOVODSTVO koje će Esse Consulting, takođe efikasno, voditi za Vas.

Esse Consulting naravno može da odgovori na sve zahteve koji se tiču i robnog knjigovodstva, tj. evidencije koja sadrži količinu i cenu za svaki artikal. Ova usluga je uobičajena za klijente u razvoju, ili klijente koji posluju sa velikim brojem artikala u svom prodajnom asortimanu. Da bi promene bile ažurne, neophodna je dobra organizacija protoka informacija, u čemu imamo prilično iskustva. U velikoj meri, uspešna je saradnja ako je uspešna primopredaja dokumenata koji su od značaja za robno i materijalno knjigovodstvo.

Na primer ako se firma bavi trgovačkom ili proizvodnom delatnošću, često se nailazi na sledeće probleme:
1. Ne stižete obaviti sve poslove koje obuhvata robno i materijalno knjigovodstvo;
2. Ne želite da zaposlite nove radnike, a morate da obavite obiman posao;
3. Niste sigurni u stanje zaliha u robnom knjigovodstvu;
4. Imate problema sa evidentiranjem poslovnih promena u knjigovodstvu materijala i zaliha.

Esse Consulting ima rešenje za sve gore navedeno.

Cena usluge vođenja robnog knjigovodstva zavisi od broja ulaznih i izlaznih faktura, broja maloprodajnih objekata itd. Takođe, na cenu može da utiče i to da li se firma bavi spoljnom trgovinom.

Način vođenja “KEP knjige” tj. nekadašnje Trgovačke knjige je bila jedna od najčešće osporavanih tema u našoj struci, sve do pojave Uredbe o načinu vođenja promena kroz KEP i Pravilnika o evidenciji prometa robe I usluga . Od kada je na snazi navedena Uredba nema više dileme kako se u praksi ova knjiga evidentira. Naime, konačno, 2015. godine KEPU je ukinut za društva koja vode dvojno knjigovodstvo, a KEPU postaje KEP, i obavezan je još u maloprodaji.

Na ovaj način je razrešeno dugotrajno prisutno nepotrebno pitanje da li se zaduženje u evidencijama o trgovini na veliko, može vršiti po nabavnim ili prodajnim cenama, kao i da li se vrši sa ili bez poreza na dodatu vrednost .

Konkretno , ukoliko se koristi mogućnost koju donose izmene i dopune Pravilnika o evidenciji prometa u knjizi KEP, prilikom knjiženja prodaje robe, koja u koloni 5 obavezno mora biti knjižena po prodajnim cenama sa PDV-om, razliku između prodajne vrednosti sa PDV i nabavne vrednosti prodate robe se paralelno mora knjižiti u koloni 4.

Cena za ove usluge zavisi od obima podataka koji se obradjuju. Cena takođe zavisi od broja ulaznih i izlaznih faktura. Takođe na cenu može da utiče i to da li se firma bavi spoljnom trgovinom, broja maloprodajnih objekata itd. Naravno, cena usluge zavisi i od toga da li je potencijalno preduzeće naš klijent.

Blagajničko poslovanje obuhvata preuzimanje, čuvanje i izdavanje gotovog novca, odnosno sav promet gotovine u jednom preduzeću. Vođenje blagajne vrši knjigovodstvena služba koja obavlja novčana primanja i plaćanja. U zavisnosti od delatnosti preduzeća, veličine i broja zaposlenih kod poslodavca, vrsta i obim poslova vodjenja blagajne može varirati. U skladu sa tim blagajničko poslovanje najčešće obuhvata poslove:

1. Primanja, čuvanja i isplata gotovine i ostalih vrednosti;
2. Podizanje novca sa žiro računa za isplate koje treba izvršiti;
3. Polaganje gotovine na žiro račun;
4. Vodjenje evidencija o gorenavedenim transakcijama.

Naša nadležnost je da na osnovu izvornog dokumenta generišemo dokumenta ulaza i izlaza gotovine iz blagajne. To su blagajnički nalozi. Blagajnički nalozi se sačinjavaju pojedinačno za svaku naplatu ili isplatu gotovine.

Da bi se ispravno knjižilo i evidentiralo dnevno stanje u blagajni koristi se poseban dokument, blagajnički dnevnik. On sadrži evidenciju svih promena u radu sa blagajnom i kao takav, validan je dokaz pred finansijskim kontrolama.

Kroz blagajničko poslovanje kontrolišu se poslovi toka gotovine i ostalih vrednosti u preduzeću. Postoje propisi kojih se moramo pridržavati pri ovim postupcima, i naša dužnost, i obaveza sastoji se u tome da na osnovu poznavanja procesa sprovedemo sva potrebna knjiženja poslovnih knjiga. Sem toga, mogući su različiti menadžerski izveštaji nad tokovima gotovine, koje mogu biti pružene kao posebne knjigovodstvene usluge.

Esse Consulting uvažava i savremene poslovne sisteme, ali vodi i računa o interesu menadžmenta firme. Tako i pristupa pružanju ove knjigovodstvene usluge koja izmedju ostalog uključuje:
1. Vođenje ulaza novčanih sredstava u blagajnu;
2. Vođenje izlaza novčanih sredstava iz blagajne;
3. Vođenje blagajničkog dnevnika prema pravilniku;
4. Evidentiranje poslovnih promena na glavnoj knjizi i pomoćnim analitičkim evidencijama.

Cena ove usluge koju može da Vam ponudi naša knjigovodstvena agencija, zavisi pre svega od broja ulaznih računa, broja isplate troškova službenih putovanja, isplata prevoza za radnike, koje treba da se unesu u poslovni softver. Takođe cena zavisi od toga da li se koristi elektronsko bankarstvo, ili ne.

KPR – knjiga primljenih računa i KIR – knjiga izlaznih računa su sastavni elementi obračuna PDV-a. Uredno vođenje ovih knjiga može Vam prilično smanjiti muke pri obračunu PDV-a, a knjigovodstvene agencije time značajno mogu skratiti vreme inspekcijama, ukoliko se iz ovih knjiga jednoobrazno i lako može uporediti obračunat PDV sa odbitnim PDV-om, kao što se to čini u Esse Consulting.

Naša knjigovodstvena agencija vodi evidenciju svih transakcija u vezi sa poslovnim promenama koje utiču na iznos PDV-a koji treba da se obračuna ili koji treba da se traži kao povraćaj. Ovo podrazumeva sledeće aktivnosti:
1. Evidencija svakog prometa dobara i usluga za koji Vam dobavljači zaračunavaju PDV;
2. PDV koji vam naplaćuju prodavci;
3. Iznos naknade za uvoz;
4. PDV za uvoz;
5.  Sva dobra koja je Vaša firma izvezla;
6. Usluge koja je Vaša firma obavila u inostranstvu;
7.  Sve poklone ili zajmove;
8.  Sva dobra koja koristite u lične i neposlovne svrhe;
9.  Troškove za pružene usluge, ako su one pružene bez naknade;
10.  Sve naknadne ispravke poreske osnovice i poreza.

Neophodno je voditi evidenciju o svakom prometu koji se obavlja u toku vršenja Vaše delatnosti, uključujući i sva poreska oslobođenja. Zakonom o Porezu na dodatu vrednost nisu izričito propisani oblik i forma vođenja PDV-a, ali su propisane evidencije koje se moraju pratiti. Upravo zbog toga ako nasa firma bude Vaša knjigovodstvena agencija, razradjenim procedurama evidencije primljenih i izdatih računa, stečene kroz dugogodišnje iskustvo iz ove oblasti stedećemo Vaše i naše vreme, a samim tim i novac.

Različitosti u ceni ove usluge zavise od broja ulaznih i izlaznih faktura, broja blagajani, od toga da li se firma bavi spoljnom trgovinom ili ne. Broj maloprodajnih objekata takodje može da utiče na cenu ove usluge kao i drugi faktori.

Šta je uopšte PDV? Porez na dodatu vrednost (PDV) je porez na potrošnju dobara i usluga, koji zamenjuje bivši porez na promet. Glavna razlika je u tome što se PDV obračunava i plaća u svakoj fazi prometa, ali tako da se ostvaruje samo na onu vrednost koja je u toj pojedinačnoj fazi dodata od strane učesnika u toj fazi prometa. U Republici Srbiji, na snazi su dve stope PDV-a: opšta stopa, trenutno 20%, i posebna stopa, trenutno 10%.

Obračun PDV-a spada u najvažnije knjigovodstvene usluge koje poveravate, jer se radi o porezu na koji država računa. Zbog toga je i najviše proveravan, zajedno uz Zakon o fiskalnim kasama. Veoma je važno precizno ga obračunavati. Nepoznavanje obračuna PDV-a može završiti opomenama poreskih inspektora, a neretko i finansijskim kaznama. Ako naša firma bude Vaša knjigovodstvena agencija, ovakva knjigovodstvena usluga apsolutno se stavlja kao prioritetna. Naš tim, Esse Consulting, razradio je metodiku kojom se podaci vezani za obračun PDV-a maksimalno brzo obrađuju, štedeći na taj način naše vreme, a samim tim i Vaše troškove! Narocito želimo da istaknemo dobru saradnju sa poreskim inspektorima pri kontroli PDV-a. Dakle, Vi uzmite poslovanje u Vaše ruke, a obračun PDV-a ostavite profesionalcima, timu Esse Consulting knjigovodstvene agencije.

Cena za računovodstvene usluge obračuna PDV-a koju Vam može pružiti naša knjigovodstvena agencija zavisi od nekoliko faktora. Cena zavisi pre svega od broja ulaznih i izlaznih faktura, broja blagajni, broja maloprodajnih objekata. Takođe, na cenu može da utiče i to da li se firma bavi spoljnom trgovinom. Na cenu često utiče i glavna delatnost preduzeća, jer u nekim delatnostima može biti dosta specifičnih situacija za koje je potreban poseban pristup. Naravno, cena ove usluge zavisi i od toga da li je potencijalno preduzeće ujedno i naš klijent.

Esse Consulting sa zadovoljstvom predstavlja program za obračun zarada i naknada kroz knjigovodstvene usluge koje obuhvataju:

1. Obračun plata za zaposlene i osnivače;
2. Obračun neto iznosa na osnovu bruto i bruto iznosa na osnovu zadatih neto iznosa;
3. Obračun poreza i doprinosa na teret poslodavca i na teret zaposlenog;
4. Obračun naknada zarada (bolovanja do 30 dana, preko 30 dana, porodiljskog bolovanja i sl.);
5. Obračun subvencija prema Nacionalnoj službi za zapošljavanje (INSZ obrasci itd.);
6. Obračun obustava prema kreditima i administrativnim zabranama;
7. Povremene obustave, obračun stimulacija i destimulacija zarada;
8. Generisanje elektronskih naloga za plaćanje;
9. Generisanje elektronskih poreskih obrazaca (OD, OPJ, OPJ1 – OPJ8);
10. Predaja obrazaca u Poresku upravu i Republički zavod za socijalnu zaštitu;
11. Evidentiranje promena u glavnoj knjizi i analitičkim evidencijama knjigovodstva;
12. Generisanje godišnjih evidencija o svim obračunima i isplatama (obračun M-4 i PPP obrazaca i njihovo podnošenje u ovlašćene ustanove).

Cena obračuna zarada pre svega zavisi od broja zaposlenih za koji se radi obračun zarada. Takođe na cenu ove knjigovodstvene usluge utiče i to da li i koliko ima vanrednih obračuna (naknadnih obračuna zarada za mesec za koji je već odrađen obračun zarada), da li se radi samo konačni obračun zarada ili se rade i akontacije, da li se predaju obrasci u državnim ustanovama kao i da li je potrebno anagažovanje kuririske službe. Naravno, cena usluge zavisi i od toga da li je potencijalno preduzeće klijent Esse Consulting knjigovodstvene agencije.

Osnovica za obračun poreza na dobit pravnih lica je oporeziva dobit. Ovo je iznos koji se dobija posebnim postupkom obračuna na obrascu poreskog bilansa, a prilikom izrade završnog računa i poreske prijave poreza na dobit za pravna lica.

Zakonom o porezu na dobit utvrđeno je da je polazna mera za obračun poreza na dobit finansijski rezultat (dobitak ili gubitak) iz bilansa uspeha. Ova veličina zatim se uvećava ili umanjuje za iznose korekcija koje su propisane zakonom. Nakon primene svih korekcija dobija se oporeziva dobit, koja je osnovica poreza na dobit pravnih lica.

Finansijski rezultat (dobitak ili gubitak iz bilansa uspeha) */- korekcije prihoda i rashoda = oporeziva dobit

Jedna od veličina koja se koriguje je i trošak amortizacije stalnih (osnovnih) sredstava.

Amortizacija je postepeno otpisivanje vrednosti osnovnih sredstava. Obračun amortizacije vrši se godišnje. Osnovni razlog obračuna amortizacije je da se troškovi višegodišnje upotrebe nekog sredstva rasporede po tim godinama, a ne da se ceo iznos troška pripiše samo jednoj godini, što bi umanjilo rezultat poslovanja u toj godini. Radi ilustracije, pretpostavimo da je firma nabavila proizvodnu opremu u vrednositi od 800.000 dinara. Tehnički direktor je procenio da će oprema biti korišćena 10 godina, odnosno da će svake godine izgubiti jednu desetinu svoje vrednosti. Zbog toga, knjigovođa neće knjižiti u trošak tekuće godine svih 800.000 dinara, već samo 80.000. Ovaj iznos knjižiće u trošak svake godine u narednih 9 godina, tok sva vrednost sredstva ne bude preneta u troškove, a sredstvo stavljeno van upotrebe. Na taj način, trošak se ravnomerno raspoređuje tokom perioda korišćenja (potrošnje) stalnih sredstava.

Dinamika trošenja osnovnih sredstava određuje se u firmi u skladu sa predviđanjem koliko godina će osnovno sredstvo biti ekonomski i tehnološki efikasno. Firma odlučuje i koje metode obračuna će koristiti. Ukoliko se sredstvo ravnomerno troši, svake godine biće otpisan isti iznos. Ukoliko se sredstvo više troši u prvim godinama korišćenja, ima smisla koristiti degresivni metod amortizacije. Moguće je primeniti i funkcionalni metod, gde se trošak amortizacije određuje u skladu sa brojem proizvoda ili usluga koji su dobijeni kao rezultat rada osnovnog sredstva.

Trošak koji se obračuna u skladu sa računovodstvenom regulativom naziva se računovodstvena amortizacija.

Međutim za potrebe obračuna osnovice poreza na dobit – oporezive dobiti, trošak amortizacije dobijen računovodstvenim putem se ne priznaje. U poreskom bilansu, obrascu koji služi za obračun oporezive dobiti, na rezultat poslovanja (dobit iz bilansa uspeha) dodaje se iznos računovodstvene amortizacije. Na ovaj način se dobit uvećava za iznos troška osnovnih sredstava tj uticaj računovodstvene amortizacije na rezultat se isključuje. Dobit se zatim umanjuje za iznos amortizacije obračunat u skladu sa propisima o porezu na dobit. Ovaj iznos naziva se poreska amortizacija.
Pretpostavimo da je privrednik tokom godine ostvario prihod od prodaje dobara od 1.000.000 dinara. Troškovi materijala bili su 200.000 dinara, troškovi računovodstvene amortizacije 300.000 dinara, i svi ostali troškovi 400.000 dinara. Dobit u bilansu uspeha bila bi 100.000 dinara (razlika između ukupnog prihoda i ukupnih troškova). Poreska amortizacija prema propisima iznosi 50.000 dinara.

Kako bi izračunao koliko poreza na dobit privrednik treba da plati, knjigovođa popunjava obrazav poreskog bilansa. Polazi od računovodstvenog rezultata koji iznosi 100.000. U obrascu zatim na ovaj iznos dodaje računovodstvenu amortizaciju. Dobija iznos od 400.000 dinara, a od njega oduzima poresku amortizaciju i dobija iznos od 350.000 dinara, koji predstavlja oporezivu dobit.

Vidimo da je poreskim propisima priznat mnogo manji trošak amortizacije, te je za razliku između računovodstvene i poreske amortizacije uvećana osnovica poreza na dobit u odnosu na dobit iz bilansa uspeha. Na ovaj način, kao što smo već naveli, isključuje se uticaj visine troškova računovodstvene amortizacije na porez na dobit, a priznaje se trošak utvrđen po posebnom, poreskom, obračunu.

Poreska amortizacija uređena je Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, član 10. Sva sredstva koja podležu obračunu računovodstvene amortizacije uključuju se i u obračun poreske.

Za te potrebe definisane su stope i metode obračuna po grupama. Grupe su označene rimskim brojevima od I do V.

Prvu grupu čine nepokretnosti. Poreska amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvrđuje se po stopi od 2,5% primenom proporcionalne metode. Osnovicu čini nabavna vrednost sredstva. Obračun se vrši za svako stalno sredstvo posebno tako što se osnovica (nabavna vrednost sredstva) pomnoži stopom amortizacije. Na ovaj način, svake godine iznos amortizacije će biti isti – sredstvo se tokom vremena ravnomerno (proporcionalno) troši. Ukoliko je sredstvo nabavljeno tokom godine, amortizacija se obračunava samo za period od nabavke do kraja godine (dakle srazmerno vremenu korišćenja).

Starim pravilnikom nije propisan obrazac za obračun poreske amortizacije za stalna sredstva razvrstana u prvu amortizacionu grupu, a obveznici za utvrđivanje visine poreske amortizacije mogu koristiti tzv. Obrazac OA-1 koji nije propisan već je kreiran u praksi (predstavlja model obračuna, a ne obrazac). Takođe, ni Zakonom ni Starim pravilnikom nije propisana obaveza dostavljanja dokumentacije o obračunu poreske amortizacije za stalna sredstva razvrstana u prvu amortizacionu grupu. U svakom slučaju, obveznik je dužan da predmetnu dokumentaciju dostavi na zahtev nadležnog poreskog organa.

Poreska amortizacija za stalna sredstva razvrstana u prvu amortizacionu grupu

Stalna sredstva razvrstana u prvu amortizacionu grupu jesu nepokretnosti. Prema Starom pravilniku, u prvu amortizacionu grupu su razvrstane sledeće nepokretnosti:

1. Asfaltne površine
2. Avionske piste
3. Brane za akumulaciju voda
4. Cevi za gasovod
5. Dokovi za vezivanje brodova
6. Elektrane
7. Električni dalekovodi
8. Eskalatori – pokretne stepenice
9. Hangari
10. Lukobrani
11. Marine
12. Mostovi
13. Nadvožnjaci i vijadukti
14. Naftovodi
15. Odvodni i dovodni kanali
16. Parking površine
17. Putevi i auto-putevi
18. Ribnjaci
19. Skladišta i rezervoari
20. Sportski objekti (stadioni, bazeni, sportske hale i dr.)
21. Silosi na poljoprivrednim dobrima
22. Tuneli
23. Vodovodi i cevovodi
24. Železnička infrastruktura
25. Zgrade
26. Sve ostale nepomenute nepokretnosti

Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvrđuje se primenom degresivne metode na vrednost grupe. Osnovicu za amortizaciju u prvoj godini čini nabavna vrednost, a u narednim periodima neotpisana vrednost.

Stope amortizacije su sledeće:
II grupa 10%;
III grupa 15%;
IV grupa 20%;
V grupa 30%.
Poreska amortizacija dobija se tako što se na neotpisanu vrednost cele grupe primenjuje odgovarajuća stopa. Neotpisana vrednost računa se tako što se od nabavne vrednosti oduzme poreska amortizacija obračunata u prethodnim godinama. Na ovaj način, dobija se veća amortizacija u prvim godinama korišćenja, a manja pri kraju korisnog veka.

Raspored sredstava po grupama definiše Pravilnik o načinu razvrstavnja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Službeni glasnik RS“, br. 116/04 i 99/10). U Pravilniku je po grupama razvrstano nešto manje od 100 vrsta osnovnih (stalnih) sredstava.

Na primer, alat i inventar spadaju u III grupu, što znači da se amortizuju po stopi od 15%. U istoj grupi su između ostalog i fiskalne kase, kalkulatori i oprema za fotokopiranje. Iz V grupe izdvajamo kompjuter i opremu za procesiranje podataka i aplikativne softvere. Dakle, oni se amortizuju po stopi od 30%. Oprema za kancelariju i klima uređaji razvrstani su u II grupu, pa se u poreski trošak priznaje svake godine 10% vrednosti njihove grupe.

Ako je krajnji saldo pojedine grupe od II do V manji od pet prosečnih mesečnih bruto zarada isplaćenih po zaposlenom u Republici u poslednjem mesecu u godini, celokupan saldo te grupe priznaje se kao rashod amortizacije i saldo grupe jednak je nuli.

Obračun amortizacije stalnih sredstava razvrstanih u grupe od II do V vrši se na Obrascu OA – Obračun amortizacije stalnih sredstava. Ovaj obrazac predaje se kao prilog poreskom bilansu i poreskoj prijavi, koji se predaju elektronski.

Obračun amortizacije za sredstva iz prve grupe ranije se radio na obrascu OA-1, koji nije propisan obrazac, već se oformio iz praktične potrebe. S obzirom da nije propisan, ovaj obrazac ne može se predati elektronski. Za sada, neki poreski inspektori prihvataju njegovu predaju u papirnom obliku dok drugi smatraju da je on nepotreban samim tim što nije zakonski propisan. Ostaje da se ovaj praksa poreskih inspektora ujednači, kako bi svi poreski obveznici predavali isti set dokumentacije uz poresku prijavu poreza na dobit.

Cena usluge obračuna amortizacije osnovnih sredstava najviše zavisi od od količine osnovnih sredstava koje poseduje firma.

Redovne godišnje finansijske izveštaje na kraju fiskalne godine moraju da podnesu sva pravna lica i preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo. Završni račun se podnosi za statističke potrebe i konačni završni obračun. Rok za podnošenje obračuna za statističke potrebe je 28.02. za prethodnu godinu. Rok za podnošenje završnog obračuna je 29.06. za prethodnu godinu.

Završni obračun se podnosi Agenciji za privredne registre u elektronskom obliku i poštom na adresu Poreske uprave, i to:
Do 30.04. za prethodnu godinu, za pravna lica, predaju se Poreska prijava poreza na dobit i Poreski bilans.
Do 30.06. za prethodnu godinu, kao prilog uz poresku prijavu i poreski bilans, dostavljaju se finansijski izveštaji i za preduzetnike koji vode dvojno knjigovodsvo (na obrazcima Bilans stanja, Bilans uspeha i Statistički izveštaj) i preduzetnici koji vode prosto knjigovodstvo.

Ko ima obavezu sastavljanja finansijskih izveštaja?
1. Privredna društva
2. Javna preduzeća
3. Banke
4. Društva za osiguranje
5. Davaoci finansijskih lizinga
6. Dobrovoljni penzijski fondovi
7. Zadruge

U knjigovodstvene usluge koje obuhvata izrada završnog obračuna spadaju:

Za mikro preduzeća, izrada obrazaca:
1. Bilansa stanja;
2. Bilansa uspeha i
3. Statističkog izveštaja.

Za mala, srednja i velika preduzeća, dodatnih obrazaca:
1. Izveštaj o tokovima gotovine;
2. Izvestaj o promenama na kapitalu i
3. Izrada napomena uz finansijski izveštaj.

Poreske godišnje obaveze:
1. Izrada poreskog bilansa;
2. Poreska prijava poreza na dobit i
3. PPP-PO obrasci – utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za svako lice kod poslodavca posebno.

Godišnje obaveze za utvrđivanje doprinosa:
1. M4 obrazac

Završni račun je krajnja slika, finansijski odraz poslovanja jednog preduzeća u poslovnoj godini, te je iz tog razloga izrada završnog obračuna na pravi način jako bitna. Može biti vrlo važan za preduzeće za dobijanje kredita, donacija, lizinga, tendere. Zato, uzmite stvari u svoje ruke. Vi brinite o Vašem poslovanju, a ostavite posao knjigovodstvnenih usluga i izradu završnog obračuna timu Esse Consulting timu. Dobro došli!

Izrada završnog računa je uglavnom uključena u cenu knjigovodstvenih usluga. Izuzeci su vanredni završni računi zbog potreba apliciranja za kredite banaka ili nekih drugih svrha kao i izrada završnog računa za preduzeća koji nisu klijenti Esse Consulting knjigovodstvene agencije. U tom slučajevima se cena ove usluge određuje na osnovu obima poslovanja preduzeća.

Izričito na zahtev klijenata, izrađujemo opšte i specifične izveštaje, za period koji se traži, od strane trećih lica.

Cena ove knjigovodstvene usluge najpre zavisi od vrste izveštaja. Drugi faktor koji utiče na cenu je da li je preduzeće u sistemu PDV-a ili ne.

Izveštaj se radi i za preduzeće koje nije klijent Esse Consulting knjigovostvene agencije. Naravno, ako je potencijalno preduzeće korisnik još neke od naših usluga pravi se poseban aranžman u zavisnosti od odabranih usluga.